Dečija pozorišta Beograd

Dečija pozorišta Beograd
Dečija pozorišta u Beogradu su kulturne institucije čije pohađanje treba da postane navika Vas i Vašeg deteta.
Lepo je detetu od malih nogu usađivati prave vrednosti, učiti ga šta je umetnost i kultura.
Deca u beogradskim pozorišta kroz zabavu otkrivaju magiju pozorišne umetnosti.
Pozorišne predstave za decu u Beogradu su ili adaptirane bajke i priče poznatih pisaca koje Vaša deca već poznaju ili su to originalna autorska dela mladih i talentovanih pozorišnih stvaralaca.
Dečije predstave uvek pored zabave i razonode nose važne poruke i uče decu šta znači biti dobar, pravičan, pošten, vredan.
Učite decu šta su prave vrline kroz pozorišne predstave u beogradskim pozorištima za decu!
pozoriste-puz-decija-pozorista

Pozorište Puž

Beograd, Vračar, Radoslava Grujića 21 011 2449464 | 011 2438036 |
Profesionalno repertoarsko pozorište za decu osnovali su 1977.
Slobodanka Caca Aleksić, upravnik i reditelj, i Branislav Milićević - Branko Kockica, glumac, kant-autor i dramski pisac.
U početku Pozorište nije imalo svoju salu, već je predstave izvodilo u raznim salama i zato se tada zvalo Putno pozorištance "Puž".
Od februara 1988.
Pozorište "Puž" se nalazi u sali, u ulici Božidara Adžije 21. Pozorište se zove "Puž" zato što nosi svoju kućicu sa sobom i svuda se oseća kao kod kuće.
Predstave se vikendom (petak u 18, subota i nedelja u 11, 13 i 17) igraju u matičnoj sali, a ostalih dana u nedelji se ide na gostovanja, tako da Pozorište godišnje odigra na matičnoj sceni oko 270 predstava, a na gostovanjima oko 30.
Ciljna grupa publike su deca od 4 do 10 godina, ali pošto su vikendom karte u slobodnoj prodaji, u svakoj predstavi ima po nečega i za roditelje.
Zato je prvi slogan pozorišta: "Predstave su isključivo za decu i odrasle." Svaka predstava ima konkretnu poruku, (Ivica i Marica: "Ljubav je važnija od novca", Četiri praseta: "Složna braća su nepobediva", itd.) i zato je drugi slogan pozorišta "Vitamin za dušu". Pozorište nema umetnički ansambl, već autore i izvođače angažuje prema potrebama projekta.
U predstavama igraju glumci, uz povremenu upotrebu granginjola.
Sala ima 228 sedišta (212 i 16 pomoćnih) od kojih je 180 u parteru, a 48 na balkonu.
Pozorište "Puž" ima modernu rasvetu i tonske uređaje, kao i malu stolarsku radionicu. Proteklih godina Pozorište je dobilo niz nagrada.
Samo na Jugoslovenskom festivalu pozorišta za decu u Kotoru Puž je učestvovao šest puta i dobio ukupno 18 nagrada: dva puta Grand prix festivala, tri puta nagradu grada Kotora, a čak četiri puta nagradu Dečijeg žirija, kao i brojne glumačke i druge nagrade.
malo-pozoriste-dusko-radovic-decija-pozorista

Malo pozorište Duško Radović

Beograd, Palilula, Aberdareva 1 011 7858439 | 011 7858440 |
Malo pozorište DUŠKO RADOVIĆ osnovano je 27.
maja 1948.
god.
kao Pozorište lutaka NR Srbije, a svoju prvu premijeru Pepeljuga u režiji Predraga Dinulovića, izvelo je 23.
oktobra 1949.god u hotelu Palas.
Naše pozorište je jedno od najpoznatijih i najpriznatijih dečijih i lutkarskih pozorišta u Srbiji, čiju publiku čine deca, Pozorište je 23.10 2014.godine proslavilo 65 godina postojanja.
Osnovna programska koncepcija ovog teatra počiva na uverenju da lukarsko pozorište za decu mora aktivno da korespondira sa realnošću, baveći se svim temama koje su aktuelne u savremenom društvu.
Malo pozorište Duško Radović je poslednjih godina postalo mesto aktivnog dijaloga, pre svega izmedju pozorišta i njegove publike.
Trudimo se da o pozorištu za decu razmišljamo na demokratičan način, kao o mestu razmene iskustava i ideja, o svojevrsnom forumu na kom se odvija neprestana raprava izmedju pozorišne i objektivne realnosti.
Želimo da naši mladi gledaoci izrastu u odgovorne i pametne gradjane društva u kom žive, koje će, zahvaljujući njima, postati mnogo bolje, ali i u odgovorne i pametne gledaoce nekih drugih, budućih predstava.
Naša publika su deca koja su značajan deo svog detinjstva provela u atmosferi mržnje i netolerisanja svih različitosti i pred nama je odgovoran zadatak da ih naučimo osnovnim pojmovima na kojima treba da počiva ozbiljno civilno društvo kakvo će, verujemo, i naše jednog dana postati.
Uvođenjem pojmova dečija prava, tolerancija (međuetnička, međureligijska, međukulturna), pravo na razliku, priznavanje i poštovanje različitosti, u rečnik mladih stanovnika Beograda koji su publika našeg pozorišta, pokušavamo da doprinesemo kulturološkom povezivanju dece iz različitih miljea i društvenih grupa, koja žive u Srbiji i da im pomognemo da izgrade bolji sistem vrednosti koji će, nadamo se, biti garancija za stabilnost i prosperitet buduće Srbije.
Duško Radović -Volite svoju decu i kad su kriva, jer će ih život kažnjavati i kad nisu.
-Ne vaspitavajte decu ako ne umete.
Bolje je biti nevaspitan, nego loše vaspitan.
- Ako rešite sve probleme svoje dece, ona neće imati drugih problema sem vas.
- Teško je biti dete i biti dobar.
Lakše je biti star i razumeti decu.
-Ako već tučete svoju decu, tucite ih bez razloga, jer su svi drugi razlozi gluplji.
- Prijatelji nas kvare, gledaju nam kroz prste i opraštaju.
Za uspeh u životu potrebno nam je nekoliko dobrih neprijatelja.
- Juče je jedan roditelj zavapio na roditeljskom sastanku: „Dajte mi dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja otac!
“ -Samo deca koja ne slušaju mogu postati bolja od svojih roditelja. -Ni bake nisu uvek bile dobre.
Da su bile dobre ne bi postale bake.
-Tucite svoju decu čim primetite da liče na vas!
-Ko želi da je stalno u pravu, mora često da menja mišljenje.
-Kad je neko glup, ne možete mu ni to dokazati.
-Da li bi ljudi mogli biti bolji?
Mogli bi, ali niko neće prvi da počne.
Svi imaju loša iskustva.
pozoriste-bosko-buha-decija-pozorista

Pozorište Boško Buha

Beograd, Stari Grad, Tрг Рeпубликe 3 011 2632855 | 011 2632866 |
Od početka rada do danas, osnovno repertoarsko opredeljenje Pozorišta Boško Buha su bajke i klasici za decu.
Neke od predstava bile su na repetoru i po više decenija, kao što je „Ukradeni princ i izgubljena princeza“ Dena Totera u režiji Srboljuba Luleta Stankovića koja je izvedena petsto četrdeset osam puta, i „Bajka o caru i pastiru“ Boška Trifunovića u režiji Miroslava Belovića izvedena četiristo sedamdeset puta.
I današnji naslovi, bajke u režiji Milana Karadžića doživljavaju svoja stota, pa i dvestota izvođenja.
Pozorište Boško Buha prvo je i jedino pozorište za decu koje je učestvovalo i koje je nagrađivano na Sterijinom pozorju, ali i na Bijenalu u Veneciji.
Tu su i učešća na MESS-u u Sarajevu, na Kotorskom festivalu pozorišta za djecu, na Festivalu djeteta u Šibeniku, i drugim važnim festivalima u zemlji, regionu, i inosranstvu.
Od osnivanja do danas, za tačno šezdeset pet godina, na našoj sceni odigrano je preko dvesta pedeset naslova, a kroz našu salu prošlo je preko četiri i po miliona dece, njihovih roditelja i nastavnika.
Ne bismo pogrešili ako bismo rekli da prve generacije publike danas na predstave dovode svoje unuke.
pozoriste-lutaka-pinokio-decija-pozorista

Pozorište lutaka Pinokio

Novi Beograd, Goce Delčeva 1 011 2691715
Pozorište lutaka "Pinokio" osnovano je kao Putujuće pozorište "Pinokio" 1972.godine.
Pored Živomira Jokovića, osnivača pozorišta, malu ekipu koja je predstave izvodila po citavoj Srbiji u početku je sačinjavalo svega troje glumaca: Vera Ignjatović, Branislava Stanišić i Jovan Kovačev.
Tokom prve godine postojanja Pozorišta, priključili su se i Slobodan Herceg, Boško Banjeglav, Nadežda Damjanović, Slobodan Aleksić i dr Nastupom na Susretu pozorišta lutaka Srbije u Novom Sadu, sa predstavom Dve priče, 13.
septembra 1972.
godine, Pozorište je i zvanično otvoreno, a nagrada za uvođenje novih pozorišnih formi u lutkarstvu bila je priznanje ideji osnivanja putujućeg lutkarskog pozorišta.
1.
aprila 1973.
"Pinokio" je dobio svoje sedište u Zemunu, pri Radničkom univerzitetu, kada i menja ime u Pozorište lutaka "Pinokio".
Prva predstava odigrana na zemunskoj sceni, u sadašnjoj zgradi pozorišta, bila je Dogodilo se u lutkovu, u maju 1973., a vec u septembru iste godine Pozorište je sa ovom predstavom gostovalo u Nemačkoj.
1978.godine "Pinokio" dobija status stalnog beogradskog pozorišta a do danas je ostalo jedino lutkarsko pozorište u Beogradu.
Od tada se pored malih pozorišnih formi prave i velike ansambl predstave a uobličen je i stalni glumački ansambl.
"Pinokio" počinje da okuplja veliki broj saradnika - pisaca, reditelja, likovnih kreatora, kompozitora, i dr, a medu saradnicima su se našla najznačajnija imena umetnika iz zemlje i inostranstva.
Upravnika Pozorišta Živomira Jokovića, koji je ovu funkciju obavljao od nastanka Pozorišta 1972.god, do svoje penzije, 1998.
zamenjuje dramski pisac Igor Bojović.
Osnovu repertoara čine predstave rađene po motivima klasičnih bajki, mitova, legendi i epske poezije ali i prema savremenim dramskim tekstovima.
Koriste se razlicite lutkarske tehnike i forme, često u kombinaciji sa pozorištem senki i glumačkom igrom.
Pozorište je do sada učestvovalo na brojnim domaćim i medunarodnim festivalima (Italija, Grčka, Francuska, Švedska, Bugarska, Rumunija, Ukrajina, Rusija, Turska, Švajcarska, Poljska, Tajvan, Indija, Kanada itd.) i dobitnik je niza značajnih nagrada i priznanja.
Pozorište na repertoaru ima preko trideset predstava koje se svakodnevno izvode na matičnoj sceni i na brojnim gostovanjima.
Pozorište "Pinokio" svake godine pripremi pet premijera i izvede oko 250 predstava. Pozorište je pod pokroviteljstvom Skupštine Grada. Pozorište "Pinokio" ima 26 stalno zaposlenih članova i brojne saradnike.
decije-pozoriste-carapa-decija-pozorista

Dečije pozorište Čarapa

Beograd, Palilula, Takovska 8 011 3133673 | 060 6185241 | 063 8278722 |
Dečije pozorište „Čarapa“ osnovano je 1996.godine u Kruševcu u okviru “Teatra Za” koji je imao i večernju scenu.
Osnovao ga je Novica Pavličić. Pozorište je izvodilo svoj repertoar na sceni Doma Sindikata kao prvo dečije pozorište Kruševca.
Tada su nastale predstave “Škola za manekene” , “Život kralja Kvazibasa” , “Bajka o Majušku” , “Basne i naravoučenija” , “Pipi Dugačka Čarapa”… Iz “Teatra Za” u svet glume vinula su se mnoga,danas poznata glumačka imena.
Stalnu scenu otvorilo marta 2004.god.
u Kulturnom Centru Čukarica gde je kontinuirano radilo do kraja sezone 2007./2008.god.
U sezoni 2008.-2009.-2010.
predstave izvodi na sceni „Teatra 78“ u Resavskoj 78. Na repertoaru ima osamnaest predstava (PALČIĆ, PINOKIO, BASNE I NARAVOUČENIJA , PIPI DUGAČKA ČARAPA, DA JE MIĆA PRAO RUKE, TRI JUNAŠTVA KRALJEVIĆA MARKA, VUK I SEDAM JARIĆA, NOVOGODIŠNJA ZAVRZLAMA , TOM THUMB, PATKICA ŽUTKICA ,TRI PRASETA, NEVALJALKO I DOBRIĆI U NOVOGODIŠNJOJ NOĆI, KAKO SU DRVO I CVET SPASILI SVET, BAJKA O ZALEDJENOM JEZERU, RODJENDANSKA SAPUNICA,KRUG OKO SVETA,DEVOJČICA SA ŠIBICAMA,POKLANJAM TI LJUBAV). Od svog nastanka pa do danas pozorište je ostvarilo preko 12 000 izvodjenja, a na stalnoj sceni predstave je videlo preko 60 000 dece i odraslih, ostvareno je preko 600 gostovanja, 14 učešća na festivalima, jedna nagrada, dva gostovanja u inostranstvu , učešće u mnogim TV emisijama i programima za decu.
Tri predstave su u celini snimljene i više puta emitovane na TV Pink-kids.
Snimljena su tri TV spota, himna pozorišta… Odigran je velik broj humanitarnih predstava i to za decu beogradskih dečijih klinika, decu oštećenog sluha, decu sa razvojnom poteškoćom, decu iz Velike Hoče, socijalno ugrozenu decu… U sezoni 2009., 2010.
i 2011.god.
osim repertoarom, počinje da se intenzivno bavi promovisanjem pozorišta u malim sredinama i to kroz projekte „ Čarapa na točovima“ i „Pozorište za SVU decu“.
Takođe se bavi i promovisanjem zaštite životne sredine i reciklažom u saradnji sa Udruženjem gradjana „EKO ART“ i to kroz projekat „I JA BRINEM O SVOJOJ PLANETI“ – „LIMENKICA – ULAZNICA“ i „NOVINICA – ULAZNICA“, koji je podržan od Republičkog ministarstva za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda i Stalne konferencije gradova i opština gde je „ulaznica“ za pozorišni program 5 primeraka reciklažnog materijala.
Po ovoj akciji pozorište je postalo poznato širom Srbije i trenutno je „Čarapa“ sve svoje snage usmerila na izvođenje tog projekta. U protekloj sezoni u okviru projekta a pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, uprava za šume, izvelo je svoju najnoviju premijeru – „KAKO SU DRVO I CVET SPASILI SVET“. Već treću sezonu (u prolećnim mesecima) u okviru projekta „Limenkica – ulaznica“, na scenama Čukarice (Kulturni Centar Čukarica i Dečija scena Palas Šumadija), publika Beograda može da poseti jedino „POZORIŠTE KOJE RECIKLIRA“ u Evropi, a to je „Čarapa“ Dovoljno je doneti 3 – 5 praznih limenki i to je „ulaznica“ za čaroban svet. Do sada je kroz ovaj projekat Dečije pozorište „Čarapa“ prikupilo 42 975 limenki i 9 300 starih novina. U svom radu , osim eminentnih stvaralaca iz sveta lutkarstva i pozorišta uopšte, upošljava i veliki broj mladih, tek diplomiranih ili već afirmisanih glumaca, likovnih umetnika, dramaturga, muzičara, kompozitora… Dečije pozorište „Čarapa“ aktivan je član međunarodne asocijacije pozorišta za decu- ASSITEJ.
pozoriste-pan-teatar-decija-pozorista

Pozorište Pan Teatar

Beograd, Zvezdara, Bulevar Kralja Aleksandra 298 011 2418524 | 011 3472984 |
DEČIJE POZORIŠTE U BEOGRADU.
Pozorište "Pan teatar" je osnovano 1995.godine u Beogradu.
Osnovao ga je bračni par Đurašković – Viktorović.
U početku smo, zbog nedostatka stalne pozorišne scene, igrali predstave samo na gostujućim scenama.
Uz pomoć GO Zvezdara, otvorili smo stalnu dečiju scenu 04.
aprila 1998.godine u Bulevaru Kralja Aleksandra 298 i taj dan je ujedno i rođendan našeg pozorišta.
Kao jedino profesionalno dečije pozorište na prostoru GO Zvezdara, ponosimo se što smo opravdali očekivanja ljudi koji su imali sluha za naš rad. U početku, "Pan teatar" je svoj repertoar bazirao samo na dečijoj sceni.
Ciljna grupa dečijih predstava su deca od tri do dvanaest godina starosti.
Svake pozorišne sezone (od 01.
septembra do 15.
juna) na sceni pozorišta se odigraju tri do četiri dečije premijere.
U ovom momentu se na našoj sceni igra 28 različita naslova dečijih predstava (sve su iz naše produkcije).
Na svojoj sceni i na gostovanjima, pozorište prosečno odigra u sezoni preko 400 dečijih predstava, što znači da naše predstave pogleda više od 40.000 mališana. Od 02.
juna 2006.godine otvorena je i stalna večernja scena.
Na njoj se igraju predstave kako iz naše produkcije (četiri predstava), tako i večernje predstave gostujućih pozorišta. Redovni smo učesnici Festivala dečijih pozorišta gde smo dobijali značajne nagrade (nagrada Zoran Radmilović za najbolju predstavu na Festivalu deteta u Zaječaru, na "Festiću" za najbolju glavnu žensku ulogu, na Festivalu ''Pozorište Zvezdarište'' nagrada za najbolju mladu glumicu, na Festivalu dečijih pozorišta u Kotoru nagradu za najbolju lutkarsku animaciju, itd.). Do danas je predstave pozorišta ''Pan teatar'' gledala publika u svim gradovima Srbije.
Redovni smo gosti na scenama u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Austriji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Holandiji, Francuskoj, Kanadi, itd. Pozorište ima poslovno - tehničku saradnju sa Sekretarijatom za kulturu Grada Beograda, Ministarstvom za kulturu Srbije, SO Zvezdara, Ministarstvom za dijasporu i Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja. Pozorište "Pan teatar" se bavi i pedagoškim radom, to jest u okviru pozorišta radi Dečiji i omladinski dramski studio (vodi ga Olivera Viktorović Đurašković, inače stalni profesor glume na Akademiji umetnosti u Beogradu).
Posebno se ponosimo našim malim glumcima koji su imali značajnih rezultata na opštinskim, republičkim i međunarodnim takmičenjima i Festivalima.
decji-kulturni-centar-beograd-decija-pozorista

Dečji kulturni centar Beograd

Beograd, Palilula, Takovska 8 011 3242013 | 011 3242011 | 011 3242012 |
Dečji kulturni centar Beograd je ugledna gradska institucija, sa tradicijom dugom šest decenija.
U Dečjem kulturnom centru Beograd realizuju se kreativni, savremeni i interaktivni programi, koji prate društvene fenomene i trendove, u skladu sa interesovanjima dece i mladih.
Tokom svog postojanja Dečji kulturni centar Beograd je sačuvao sve ono što je bilo dobro i to dopunio savremenim metodama rada, poštujući promene koje su nastale u željama i potrebama korisnika.
Usmeren ka istraživanju i otkrivanju potencijala dece i mladih u svim oblastima kulture, DKCB svojim programima nastoji da direktno komunicira sa decom i mladima, usmeravajući ih ka sticanju potreba za umetničkim doživljajem, saznanjem i zabavom. Dečji kulturni centar Beograd kao ključne instrumente delovanja koristi edukaciju, umrežavanje, decentralizaciju delovanja i intersektorsko povezivanje, uspostavlja posredničku ulogu u spajanju pojedinaca i organizacija, kreira znanje i produkte umetničke delatnosti, vrši transfer znanja iz drugih sredina u sredinu u kojoj deluje i otvoren je za nova rešenja i nova kulturno-umetnička područja.
Dečji kulturni centar Beograd je referentna ustanova u oblasti međunarodne kulturne saradnje na polju dečje umetnosti i kulture i organizator je najveće dečje manifestacije za decu u zemlji i regionu „Radost Evrope“. Dečji kulturni centar Beograd delatnost usmerava primarno na osnovnu ciljnu grupu, decu i mlade, kao direktne potencijalne korisnike, zatim na njihove roditelje i druge učesnike u razvijanju kulturnih potreba – kulturni operateri, stručni saradnici iz oblasti obrazovanja za decu, studenti kulturoloških i humanističkih studija, novinari i naučni radnici. MISIJA: Pozicioniranje na tržištu kulturno-obrazovnih delatnosti za decu i mlade, uz jasnu diferentnu prednost putem inovacija i praćenja savremenih trendova u obrazovanju i razvoju ličnosti kod dece i mladih. VIZIJA: Učvrščivanje pozicije na vrhu piramidalne strukture u sistemu institucija koje se bave kulturom za decu i mlade, koja će sistemski davati konkretan doprinos razvoju kreativnosti i postavljati standarde u razvoju kreativne, inovativne i celovite ličnosti kod dece i mladih.
teatar-talija-decija-pozorista

Teatar Talija

Novi Beograd, Savski kej - Blok 45 011 6516066 | 063 1839824 | 062 8272183 |
POZORIŠTE ZA DECU U BEOGRADU.
Dobrodošli u pozorište Talija Raspevana oaza Teatar Talija - osnovan 1988 godine, a zvanično registrovan kao preduzeće za pozorišne i muzičko - scenske programe od 1989 godine. Repertoar čine isključivo autorske predstave za decu i odrasle sa tekstovima koji se ne mogu videti ni u jednom drugom pozorištu.
Predstave Priča o čarobnom štapiću Priča o čarobnom štapićuDevojčica LILI na tavanu svoje kuće pronalazi čarobni štapić prabake POLEKSIJE.
Pokušavajući da pokrene čaroliju, ona traga za čarobnim rečima, u čemu joj pomažu BORA-FORA i NEŠKO-SMEŠKO.
Kada štapić konačno proradi, oni pokreću magične zvuke starih instrumenata, oživljavaju bakine slike, kostime i ostale predmete zaboravljene na tavanu… Vremenom moć čarobnog štapića izmiče njihovoj kontroli što stvara niz komičnih situacija sa neočekivanim krajem.
Duhovit tekst, kvalitetna muzika i zanimljive koreografije, ovu predstavu čine izuzetno gledljivom, a bliski kontakt sa decom koja pomažu junacima, zadržava njihovu pažnju tokom cele predstave... Kišobran za troje Kišobran za trojeOva predstava je rađena u maniru najboljih mjuzikla za decu.
“KIŠOBRAN ZA TROJE” je duhovita priča o zaljubljivanju, kako između devojčica i dečaka, tako i među životinjama, biljkama, … Tri drugara ovu temu istražuju kroz sopstvene odnose, pevajući i pričajući o ljubavi na deci svojstveni način.
Maštovite koreografije dopunjene elementima lutkarskog pozorišta i prepoznatljive pesme koje deca pevaju zajedno sa izvođačima, čine ovu predstavu veoma gledljivom za decu svih uzrasta. Pipi menja čarape Pipi menja čarapeNajjača devojčica na svetu, Pipi Duga Čarapa, vraća se sa putovanja u svoju kuću gde provodi dane igrajući se sa svojim drugarima (Tom i Ana) i pričajući o avanturama iz svog života.
Ona se razlikuje od svojih vršnjaka kako po izgledu, tako i po ponašanju i svoje standarde pokušava da nametne okolini.
Kada se vest o “napuštenom” detetu proširila gradom, na njenim vratima se pojavljuje učiteljica (Cvetana), koja pokušava da kontroliše njeno ponašanje i smesti je u školu ili dom.
Shvativši da “Pipi čarape menja, ali ćud nikada”, učiteljica menja svoj plan i odlučuje da dom i školu useli kod Pipi. Mačke iz visokog društva Mačke iz visokog društvaIzuzetno interesantna priča, rađena po motivima filma “Mačke iz visokog društva”, koja na pitak načina deci dočarava razliku između (običnog) uličnog i (lepog) kućnog vaspitanja.
Predstava se bavi isprepletanim sudbinama uličnog mačora (Tuluz) i mačke iz “Visokog društva” (Vojvotkinja), a kroz taj odnos ističe se značaj obrazovanja, tolerancije, higijene, a posebno i opasnosti negativnog uticaja televizije na stvaranje pogrešnog sistema vrednosti.
Tuluz i Vojvotkinja uz pomoć svojih prijatelja (Mari, Lili, Šiz Mačori,…) otkrivaju da među njima, osim zajednočki sklonosti ka muzici i plesu, postoje i velike razlike, koje otežavaju njihovo prijateljstvo, pa odlučuju da se menjaju, ali …
Dečija pozorišta-2
Pozorište nije samo bitan deo života svakog odraslog čoveka, već nema ništa manje značajnu ulogu i u odrastanju mališana. Prvobitno su lutkarska pozorišta bila namenjena deci, dok se sada mogu naći i lutkarske predstave za odrasle. U latkarskim pozorištima ne sceni nema glumaca, već se umesto glumaca na sceni pojavljuju lutke. Pozorišta za decu imaju cilj da deci predstave značajne životne situacije na najsmešniji i najjednostavniji način. Nemojmo zaboraviti da deca koja redovnoposećuju pozorišta u detinjstvu, će verovatno izrasti u odgovorne i savesne gledaoce pozorišta i za odrasle. U današnje vreme izuzetno je popularno da publika u dečijem pozorišu aktivno učestvuje u izvodjenju predstava. Tako deca koja su u publici aktivno komuniciraju sa glumcima na sceni i time stiču jasniju sliku predstave. nemojmo zaboraviti koliko pozorišta kulturno utiču na rast i razvoj svakog čoveka akamoli deteta.
Back to Top